Početna / Srbija / Miris čvaraka i masti širi se celom Šumadijom
Panda dizajn

Miris čvaraka i masti širi se celom Šumadijom

Svinjokolj u okolini Čačka uveliko traje, mesari imaju pune ruke posla. Klanje svinja počinje krajem novembra i traje do sredine decembra

Milinković i Majstorović, Foto V. Ilić

IZ oranije se vije beli dim, oseća se miris masti i svežih čvaraka. Majstor mesar Avram Majstorović, iz Slatine kod Čačka, u vrelu mast, koja je „na tački vrenja“, stavlja golu ruku i meša je, bez bojazni da će se ispeći. Proverava da li je spremna za ceđenje. Na roštilj se stavlja sveže meso, da se počaste putnik namernik, komšiluk… Domaćin Milovan Milinković, iz Čačka, poziva na kuvanu rakiju i vino.

Jer, došlo je vreme je svinjokolja u Srbiji…

Meštani naselja na obodima gradova, a posebno ljudi u srpskim selima, sačuvali su tradiciju klanja svinja, počevši od poslednje nedelje u novembru pa sve do sredine decembra. Mesari se slažu da je broj svinjokolja drastično manji nego ranije, ali dodaju da je pripremanje mesa u domaćoj radinosti isplativije.

– Od svinje teške oko 150 kilograma, sigurno će imati 70 kilograma čistog mesa. Na to treba dodati mast, čvarke, kavurmu, slaninu, kosti za dimljenje – kazali su nam čačanski mesari. – Sve to je i više od 50 odsto jeftinije nego kada se kupi u prodavnicama ili mesarama. Ipak, ono što je problem jeste što za tovljenika od, recimo, 200 kilograma treba odmah izdvojiti do 40.000 dinara, što danas retko ko može.

Čačanin Milovan kupio je prase za tovljenje u junu ove godine. Kaže nam da je vepar dostigao težinu od 180 kila. Mesara Avrama, svog prijatelja, pozvao je da mu pomogne oko klanja.

– Ovako sam siguran šta jedemo u kući. Ima mesa za zimu, biće i pršute, slanine, čvaraka, masti, sve po domaćem receptu, dok za ono meso u prodavnici nisam siguran ni odakle dolazi, niti šta je u njega stavljeno – rekao nam je Milovan. – Da ne pričam o tome koliko je jeftinije… Pa samo pogledajte koliko košta kilogram masti, a mi smo od našeg tovljenika dobili 40 kilograma.

Mesar Avram dodaje da od 25. novembra svakodnevno ima pune ruke posla. Radi danonoćno, a dnevno ponekad zakolje i pripremi četiri tovljenika. Za jednog su mu, kaže, potrebna tri sata da ga sredi, iseče, da otopi mast i isprži čvarke. Sve to radi za novac, odnosno uzima 30 evra po svinji, a što je tovljenik teži, onda i cena njegovog rada raste.

– Najteži vepar kojeg sam obradio imao je 400 kilograma. Inače, i ja gajim svinje, pa trenutno imam tri komada po 300 kilograma. Nekada je bilo više svinjokolja, jer su ljudi sami to radili u svojim kućama. Danas oni obično kupe životinju od uzgajivača, koji im na kuću donese sveže meso i sve ostalo što se dobija od svinje – kazao nam je Avram, koji otkriva da je najbolje svinjsko meso ono od buta, koje se naziva ružom.

Po meri i želji domaćina, prave se i kavurma i čvarci – oni veći, u komadima, ili pak sitniji, duvan-čvarci. Vole ih čak i najmlađi, koji kažu da nema ništa slađe od ovog „svinjskog čipsa“.
Novosti, Vlade Ilić

emmezeta