Početna / Srbija / Srednja brzina meriće se na svim auto-putevima u Srbiji
Panda dizajn

Srednja brzina meriće se na svim auto-putevima u Srbiji

Sve naplatne stanice povezane su optičkim kablom, imaju jedan centralni server i identično sinhronizovano vreme

Srednja brzina meriće se na svim auto-putevima u Srbiji Srednja brzina meriće se na svim auto-putevima u Srbiji radar

foto: Z. Anastasijević

Veliku buru u javnosti izazvala je novina u saobraćaju – merenje srednje brzine kretanja vozila na auto-putu. Reč je projektu MUP-a i „Puteva Srbije”, koji mere srednju brzinu na osnovu vremena prolaska kroz naplatne rampe. Razlika u vremenu i pređenoj kilometraži na auto-putu, od kućice do kućice, daje obračun prosečne brzine.

Ubuduće, svi oni koji prema ovoj računici voze brže od 120 kilometara na čas – biće kažnjeni. Jedno od pitanja koje se ovih dana postavljalo u javnosti jeste kako to da „Putevi Srbije” mogu da snimaju i izračunavaju srednju brzinu kretanja vozila i da se na osnovu toga pišu kazne. Neki smatraju da to nije po zakonu i da takav posao može da obavlja samo policija.

Boban Milinković, zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije, kaže u razgovoru za „Politiku” da je nadležno ministarstvo za poslove saobraćaja još 2012. donelo rešenje, uz saglasnost ministra policije, kojim je javno preduzeće „Putevi Srbije” ovlašćeno da snima saobraćaj u pojasu naplate putarine u svrhu dokumentovanja saobraćajnih prekršaja, praćenja bezbednosti i protočnosti saobraćaja. Takođe, sve je regulisano i članom 286 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

– Oprema za snimanje ne mora da bude vlasništvo MUP-a. Mi dajemo saglasnost, ali ovaj posao nikako ne može da radi privatna kompanija, već samo javno preduzeće ili javna ustanova, neko čiji je osnivač država – kaže Milinković.

Ceo sistem za snimanje srednje brzine na auto-putu je vlasništvo „Puteva Srbije”, a ne MUP-a. Sve naplatne stanice pokrivene su kamerama, povezane optičkim kablom i imaju jedan centralni server. Sve kućice imaju identično, sinhronizovano vreme i tačno se zna kada je ko ušao na auto-put, a kada je izašao sa njega. „Putevi Srbije” će dokumentovati sve prekršaje i prosleđivati ih policiji.

Važno je naglasiti da, za sada, vozači koji na auto-putu prekorače srednju brzinu od 120 kilometra na čas, dobijaju samo opomenu. Međutim, za nekoliko nedelja, za ove prestupe svi vozači će biti kažnjeni. Kazne će im biti isporučivane na naplatnim rampama ili će im prijava o prekoračenju s fotografijom biti poslata na kućnu adresu.

Prvog dana merenja, u noći između 31. jula i 1. avgusta, na naplatnoj stanici „Beograd”, ustanovljeno je da je svaki sedmi vozač (od njih 21.700) u proseku vozio brže od 120 kilometara na čas. Najveći broj onih koji su prekoračili dozvoljenu brzinu, vozili su do 140. Brže od 140, vozilo je 1,7 odsto vozača. Veću brzinu od 170 razvilo je njih četvoro, dok je rekorder bio jedan vozač koji je na auto-putu u proseku išao 180 kilometara na čas.

Milinković kaže da cilj ove novine nije punjenje budžeta od naplate kazni već da vozači uspore:

– Suština je u tome da smanjimo broj žrtava i da unapredimo bezbednost saobraćaja.

Kada se na auto-putu dogodi nezgoda, posledice su stravične.

Pri brzini od, na primer, 180 kilometara na sat, automobil prelazi 50 metara u sekundi.

– Dok trepnete dva puta, vozilo je prešlo dužinu fudbalskog stadiona. Da li će vozač uspeti da odreaguje pri toj brzini, ukoliko se desi nešto nepredviđeno? Kada vozite 120, bezbedniji ste, možete brže da reagujete i u krajnjem slučaju trošite manje goriva – kaže naš sagovornik.

Sistem merenja srednje brzine na auto-putu koristi se već dugi niz godina u više evropskih zemalja. „Sekšn kontrol”, radarski sistem za kontrolu ograničenja brzine na jednoj deonici, skoro deceniju i po veoma uspešno disciplinuje vozače u Austriji. U Velikoj Britaniji se već duže koristi nadziranje ograničenja brzine na jednom delu puta i tamo nosi naziv SPECS. U Italiji se sličan sistem zove „Tutor”, a u Holandiji postoji sistem nadzora ograničenja brzine – „Trajektkontrol”. Ovaj novi sistem u Srbiji pokriće ceo auto-put, što nema nijedna evropska zemlja.

– Mnogi ljudi u Srbiji su navikli da se prilično ležerno ponašaju u saobraćaju. Uvek kada se pojavi neka novina, koja će ih na naterati da više poštuju saobraćajne propise, oni odmah počnu da smišljaju način kako da prevare sistem. Veliki broj vozača protestuje zašto policija snima brzinu iz civilnog vozila bez zaustavljanja. Smatraju da je to bezobrazluk i da policajci treba da stoje sa radarima na putu, kako bi ih na vreme uočili i usporili pre nego što radar izmeri njihovu brzinu. Non-stop pričamo o značaju vezivanja pojaseva, ali ogroman broj ljudi to i dalje radi samo zbog policije i kazni, a ne zbog svoje bezbednosti. Simptomatično je i da naši ljudi koji žive u inostranstvu, tamo poštuju propise, a čim pređu granicu i uđu u Srbiju ponašaju se drukčije. Definitivno nam treba vremena kako bismo stekli viši nivo saobraćajne kulture – zaključuje zamenik načelnika saobraćajne policije Boban Milinković.
Politika

emmezeta