Početna / Kolumna / Iščekivanja, očekivanja i razočarenja

Iščekivanja, očekivanja i razočarenja

Kazaljke polako stižu jedna drugu, vreme se polako bliži, ja čekam na vratima gledam u daljinu, čekam. Čekam, očekujem. Daleko kroz maglu vidi se fenjer. Došla si da me vidiš? Iza mene lagana vatra, drvo mi šapuće, govori nekim lepim toplim rečima. Hladna zima ispisuje romane u ledu po starim oknima kroz koje duva hladan vazduh, nedovoljno hladan da se smrzneš, a opet dovoljno hladan da ti zagrli svaku i najsitniju kost. Svuda oko mene magla. Kroz nju se samo naziru komšijske kuće. Iščekujem te. Kao malo dete čekam te na vratima da dođeš.

Drvo sve jače puca, i ono se raduje. Skače od sreće. I ja bih. Nemam snage. Stojim na vratima obgrljen hladnim vetrom što nosi ovu maglu svuda oko mene. Vidim taj fenjer, sija mi kao svetlo na kraju tunela, crnog, tmurnog, zloslutnog. Čekam te. Kazaljke već umorne od jurenja iščekuju jedna drugu. Očekujem te. Čini mi se da ćeš se svakog trena pojaviti. Osmeh iako obuzet zimom i cvokotom zuba je tu, hrabar. Nepokolebljiv.

Nestaješ, svetlo se polako gasi. Moj osmeh odlazi. Nestaje, kao i ti što nestaješ svaki put kada te poželim. Tunel postaje tamniji. Zidovi postaju bliži. Hladniji. Umetnost sa prozora je nestala. I vatra se polako gasi. Nema je. Ali nešto duboko u meni kaže da ćeš se pojaviti. Barem da ćeš nići iz tame i ovog ludila koje se zove život.

Čovek? Šta znači biti čovek? Pruži mi ruku, pusti da ti pokažem.
Blogove Borisa Puzovića pročitajte OVDE.

Aleksandar Vučić

Ostavi komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.

Uključena je moderacija komentara. Vašem komentaru može biti potrebno određeno vreme da se pojavi.